Svest o mentalnom zdravlju

Svest o mentalnom zdravlju


Svest o mentalnom zdravlju stanovnika jedne zajednice može se meriti kroz aktuelnu politiku mentalnog zdravlja, kao i činjenicu koliko je ona zastupljena u globalnoj zdrastvenoj politici zemlje. Zvanično do sada nije postojala politika zaštite mentalnog zdravlja, kao i nacionalni program za njegovo unapređenje.

Situaciju otežavaju ograničeni finansijski i ljudski resursi, ali i veoma prisutne predrasude i diskriminacija mentalnih bolesnika, jer je duševna bolest tabu tema.

Mentalni bolesnici se najčešće leče u neuslovnim institucijama ili se dugotrajno smeštaju u duševnim bolnicama, gde neki ostaju do kraja života. Kroz ovakav način zbrinjavanja vidi se i odnos neposrednog porodičnog okruženja, koji bi trebao da bude podrška u procesu tretmana i rehabilitacije. Takođe i načini zdravstvenog zbrinjavanja ne bi trebali da potkrepljuju stigmatizaciju i diskriminaciju mentalnih bolesnika kroz njihovu institucionalnu izolaciju (azili) i uskraćivanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

U lokalnoj zajednici i na globalnom nivou nema debata, kampanja i drugih oblika destigmatizacije i iskorenjivanja predrasuda o mentalnim bolesnicima. Istraživanja na osnovu kojih bi se moglo validno procenjivati o rasprostranjenosti pojedinih duševnih oboljenja, zavisnosti, alkoholizma, nasilja u porodici prema ženama i deci su sporadična, često metodološki koncipirana tako da se ne mogu izvesti pouzdani i generalni zaključci.

Mentalno zdravlje je presudno za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Mentalna oboljenja mogu pogoditi svakoga, na svakom mestu. Svaka mentalno obolela osoba ima pravo da se leči u sopstvenoj zajednici na najmanje ograničavajući način.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila najnovije podatke koji pokazuju da i intervencije zdravstva i socijalni programi mogu da unaprede i omoguće dobro mentalno zdravlje, i da preduprede mentalne bolesti i poremećaje ponašanja.
Pošto su mentalni poremećaji odgovorni za veliki deo ukupnog tereta bolesti, koji se uz to stalno povećava, i pošto lečenje ovakvih poremećaja ima mnogo ograničenja, najefikasniji način za kontrolu ovog sve ozbiljnijeg problema jeste prevencija. Na žalost, stručnjaci i planeri u zdravstvu su često previše zauzeti neposrednim problemima bolesnika da bi obraćali pažnju na potrebe onih koji izgledaju „zdravo“. Trebalo bi intervenisati ranije, kada su ljudi još uvek na ivici problema. Ovi izveštaji pružaju pouzdane podatke o unapređenju mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih poremećaja u našim zdravstvenim službama.
Izveštaji pokazuju da psiho-socijalni programi na nivou škola mogu da dovedu do smanjenja prevalence poremećaja ponašanja i bolesti zavisnosti. Takođe, pravovremena društvena i ekonomska podrška sprečava mentalne i psihološke probleme u zajednicama koje su izložene konfliktima i katastrofama. Rana identifikacija ozbiljnih mentalnih poremećaja može rezultirati efikasnijim i kompletnijim lečenjem. Osim toga, poboljšana ishrana, poboljšanje pristupa obrazovanju, posvećivanje pažnje kvalitetu životne sredine i stanovanja i jačanje mreže zajednice mogu da dovedu do poboljšanja mentalnog zdravlja stanovništva.
Mentalno zdravlje se može unaprediti putem kolektivne društvene akcije. Poboljšanje mentalnog zdravlja zahteva strategije i programe sa širokom osnovom, kao i specifične aktivnosti na polju zdravstva u vezi sa prevencijom i lečenjem lošeg zdravlja.
Na isti način na koji su pristupi zdravstvu i zdravlju stanovništva ustanovljeni u drugim oblastima, kao što su zdravlje srca ili kontrola duvana, postaje sve jasnije da se „mentalno zdravlje tiče svakoga“.

Ovakav koncept nudi:
- raspravu o konceptima mentalnog zdravlja i unapređenja mentalnog zdravlja i opis odnosa između mentalnog zdravlja i mentalnih bolesti;
- obrazloženje mesta koje unapređenje mentalnog zdravlja ima u okviru zdravstva, pored prevencije mentalnih bolesti i lečenja i rehabilitacije osoba koje žive sa mentalnim bolestima i sličnim problemima;
- pogled na mentalno zdravlje kao pitanje zdravstva iz raznih perspektiva, vrste podataka koje postoje o toj oblasti i izvodljivost strategija unapređenja mentalnog zdravlja;
- primere mogućih intervencija i odgovornost različitih sektora; i
- ukazivanje na aktivnosti koje bi mogle biti preduzete odmah, u sredinama sa različitim materijalnim mogućnostima.
Od različitih oblika mentalnih poremećaja oboli između 14 i 20% dece, no svega 2% odnosi se na vrlo teška oboljenja, dok su ostali poremećaji umjereni ili blagi.
Važno je otkriti rizične faktore koji upućuju na mogućnost mentalnih problema, a to su socijalno stanje u obitelji (nasilje, alkoholizam, druge ovisnosti), slab uspjeh u školi, kronične bolesti, neurološki problemi i odnos o okolinom.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja, poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Depresija predstavlja glavni uzrok globalne invalidnosti i nalazi se na četvrtom mestu globalnog tereta bolesti.
Procenjuje se da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju. Takođe, smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu života biti pogođena nekim mentalnim poremećajima. Zbog svega toga prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog je značaja za svaku zajednicu.
Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja, neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja novca. Zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan aspekt sveobuhvatnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja. Po rečima stručnjaka, lečenje treba individualizovati i humanizovati u najvećoj mogućoj meri.
Po podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” , od 1990. do 2002. godine broj novoregistrovanih psihijatrijskih poremećaja prešao je 30.000, što se povezuje s građanskim ratom, hiperinflacijom, ekonomskim sankcijama, nesigurnošću i neizvesnošću. Trend povećanja ovih poremećaja se nastavio do danas, tako da su oni sada na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti. U vezi sa ovim podacima valja reći da u našoj zemlji postoji 46 hospitalnih psihijatrijskih ustanova i da na 100.000 stanovnika dolaze 2,7 psihijatra, gotovo deset neuropsihijatara i dva psihologa.
Danas znamo da na većinu mentalnih i telesnih oboljenja utiče kombinacija bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Znamo i da su telesne i mentalne bolesti neodvojive i da utiču jedna na drugu. Zato pristup prevenciji i lečenju svih bolesti mora biti holistički, odnosno biopsihosocijalan.
Nova saznanja iz psihijatrije daju novo razumevanje i novu nadu za mentalne poremećaje. Za reformu zaštite mentalnog zdravlja Svetska zdravstvena organizacija predlaže sledećih deset koraka:

1. Obezbediti lečenje u okviru primarne zdravstvene zaštite,
2. Obezbediti dostupnost psihotropnih lekova,
3. Pružiti lečenje u zajednici (to podrazumeva borbu protiv stigmatizacije i diskriminacije mentalno obolelih osoba),
4. Obrazovati stanovništvo,
5. Uključiti zajednicu, porodicu i korisnike,
6. Uspostaviti nacionalnu politiku, programe i zakonodavstvo,
7. Razvijati stručni kadar,
8. Povezati se sa drugim sektorima
9. Pratiti mentalno zdravlje u zajednici,
10. Podržati istraživanja.
Budućnost zaštite mentalnog zdravlja i reforma psihijatrijskih službi zahteva uključivanje gradjanskog društva i medjusektorsku saradnju, uz učešće prosvete, Ministarstva za socijalna pitanja, Ministarstva pravde, nevladinih organizacija i medija.
Partnerstvo za mentalno zdravlje najbrže se ostvaruje preko istraživanja, koja su važna da bi nam dala putokaze ka dobrom lečenju. U tom smislu, važni su multicentrički projekti o istraživanju posttraumatskog stresa koje smo započeli, a koje podržava Evropska komisija. U projekte su uključeni medicinski fakulteti iz Londona, Drezdena, Modene, Zagreba, Rijeke, Sarajeva, Skoplja i Beograda.